Javna kampanja “Zvuk ptica” i “Palićka inicijativa”, kako su saopštili organizatori, treba da podsete nadležna ministarstva da u najskorije vreme pristupe izmenama Pravilnika o proglašenju lovostajem zaštićenih vrsta divljači i Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, u delu koji se tiče zaštite ove dve vrste ptica.

Nevladine organizacije traže da se zakoni koji uređuju oblasti lovstva i zaštite prirode dosledno primenjuju podsećajući da postojeći propisi nalažu odgovoran, blagovremen pristup i zakonito postupanje da bi se sprečile štete, prekomerna eksploatacija i osiromašenje faune.

Kako je ocenjeno u saopštenju, takav pristup je izostao, što se odrazilo na stanje biodiverziteta i podseća da je nekoliko NVO pritužbu na rad Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu uputilo Vladi Srbije krajem prošle godine.

“Palićka inicijativa” nastala je tokom Konferencije NVO Srbije za zaštitu ptica koja je održana na Paliću, 14. i 15. novembra 2013. godine, a organizovana je u okviru projekta pod nazivom “Zvuk ptica”, koji sprovode tri nevladine organizacije iz Subotice, NVO Artrust, Riparia i AŠC.

Projektat “Zvuk ptica” se realizuje uz podršku programa SENSE koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Među organizacijama koje su do sada poržale „Palićku inicijativu” nalaze se i Liga za ornitološku akciju Srbije, Beograd, Fondacija za zaštitu ptica grabljivica, Beograd, Društvo za zaštitu i proučavanje ptice Srbije, Novi Sad, WWF – Svetski fond za prirodu, Beograd.

(Ljubimci Telegraf/Tanjug)

The post NVO traže obustavu lova na grlice i prepelice! appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Tri sestre lavice hrane se posebnim veštackim mlekom, a pakete hrane i vitamin dobijaju od Jelice Vranić iz Ciriha, koja skoro dve godine borskom ZOO vrtu donira deo sredstava.

One su još uvek smeštene u posebnoj prostoriji sa grejanjem, zbog relativno niske spoljne temperature.

- Male lavice postale su prave maze. Petnaest dana po rođenju odvojili smo ih od majke, zbog redovnog pregleda i vakcinacije. Morali smo da ih smestimo u adekvatnu prostoriju, gde imaju sve potrebne uslove, a naši radnici i veterinarski tehničari toliko predano brinu o njima da bukvalno ovde spavaju na smenu -  kaže za Tanjug Slađana Savić, predstavnik za odnose sa javnošću borskog ZOO vrta.

U Zoološkom vrtu u Boru pre dve godine već je rođena jedna lavica, koja je dobila ime Mara, majka malih lavica.  Tada je Jelica Vranić, koja živi i radi u Cirihu odlučila da donacijama, pre svega u hrani i vitaminima pomogne borskom ZOO vrtu.

http://www.youtube.com/watch?v=tUi_ZQ7krio

(Ljubimci Telegraf/Tanjug)

The post Tri lavice rođene u borskom ZOO vrtu atrakcija za posetioce (VIDEO) appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Nova vrsta, tipa Temnothorax, koja obuhvata nekoliko stotina vrsta malih mrava koji žive u drveću i šumskom tlu, nazvana je “pilagens” što na latinskom znači “pljačkaš”, zbog načina na koji upadaju u tuđe mravinjake kako bi iz njih izvukli mrave koji će joj služiti kao robovi.

Za razliku od čuvenih mrava-robovlasnika iz Amazonije, koji kreću u napad sa 3.000 “vojnika”, Temnothorax pilagens to čine suptilnije, u daleko manjem broju, prikradajući se neprijatelju kao uhode.

Temnothorax pilagens napada samo dve druge vrste mrava s kojima su u srodstvu i koje žive u drvetu oraha i žira, pravim utvrđenjima s čvrstim zidovima i samo jednim uskim otvorom, koji se lako može odbraniti. Pravi izazov za sićušnog nindža-mrava, dugog svega 2,5 milimetra.

Umesto masovnog napada ili duge opsade, koji zahtevaju puno vremena i “ljudstva”, mali gonič robova više voli tihu infiltraciju. Akciju obično sprovode četiri mrava. S obzirom da su jako mali, lako mogu da se uvuku u neprijateljsku koloniju, koristeći hemijsku kamuflažu kako bi ostali nezapaženi.

Po pravilu, kada je mravinjak napadnut dolazi do bespoštedne borbe. Biolozi sa Univerziteta u Majncu i Prirodnjačkog muzeja Senkenberg u Gerlicu nisu, međutim, primetili ništa slično tokom upada nindža-mrava u tuđi mravinjak.

Ne samo da se njihove žrtve ne brane, već puštaju da im neprijatelj odnese larve, pa čak i odrasle jedinke koje će kasnije za pljačkaše raditi kao ropska snaga.

Istraživači, čija je studija objavljena u onlajn časopisu ZooKeys, ustanovili su da nindža-mravi ispuštaju specifičnu hemijsku supstancu koja sprečava njihov plen da ih prepozna kao neprijatelje.

Uprkos hemijskoj kamuflaži, dešava se da uljezi budu demaskirani. Nindža do kraja, Temnothorax pilagens tada udara tamo gde najviše boli: žaoku upire u deo vrata žrtve koji nije zaštićen oklopom. Ubod uzrokuje momentalnu paralizu i munjevitu smrt.

Ovakvom taktikom, nindža-mravi uspevaju, iako brojčano nadjačani, da unište između pet i 100 odsto kolonije, navode nemački naučnici, dodajući da se napadači gotovo uvek izvuku nepovređeni.

(Ljubimci Telegraf/Tanjug)

The post OTKRIVENI “NINDŽA” MRAVI: Tehnikom nindža ratnika porobljavaju druge mrave! appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Australijanac Džoš Kuk (34) je fasciniran pticama od kada zna za sebe, a ljubav prema njima je nasledio od oca, koji se bavio odgajanjem golubova još od njegovog detinjstva.

Još kao dečak je donosio povređene ptice kući i zajedno sa ocem ih je lečio i oporavljao. Kada je krenuo u školu, svakog dana je posle časova išao u obližnji golubarnik, gde je pokušavao da oslobodi što više njih, kako ne bi bili u kavezima.

Sada deli dom sa 50 ptica, uključujući papagaje tigrice, dugine lorike i gavranove.

Dugina lorika, foto: filckr.com/Peter Linehan

Vremenom je postao fasciniran učenjem slobodnog leta, što je relativno novi odnos između ptica i čoveka.

- Poenta je zadržati pticu bez ograničavanja kavezom i prevazići osećaj krivice što zadržavamo nešto što bi trebalo da bude slobodno. Na taj način ptice nastavljaju da žive slobodno i prirodno, ali uz beneficije zaštite od strane čoveka – navodi Kuk, dodajući da je to nova veza u odnosu na onu u kojoj su ptice bile zatvorene u kavezu.

Ovakav vid treninga obezbeđuje pticama potpunu slobodu da lete kada god žele i gde žele, ali ih uče kako da pronađu put do kuće, odnosno vlasnika i vrate se na sigurno.

- Uz pomoć ptica sam se pronašao, pa osećam neku vrstu moralne obaveze da i ja njima pomognem koliko mogu. Želim da stvorim zemlju čuda za ptice oko sebe – navodi ovaj zaljubljenik u papagaje i gavranove.

http://www.youtube.com/watch?v=r9s9ZNYSGdU

(Ljubimci Telegraf)

The post ŠAPTAČ PTICAMA: Živi sa 50 ptica koje lete slobodno! appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Fotograf Dejvid Ostin, uspeo je da pre nekoliko nedelja usnimi neobičnu scenu borbe ptice grabljivice i zmije i to ni manje ni više, nego na jednoj od prometnih ulica Los Anđelesa.

- Čuo sam jednou ženu u prlazu kako kaže da je videla jastreba sa zmijom na ulici. Izgledalo je kao da ju je upravo zgrabio. Otrčao sam do tog mesta, stao pored njih, kako ih auto ne bi pregazio. Za to vreme jastreb je bio u poziciji kao što se vidi na slici, a zmija je polako pokušavala da se oslobodi njegovih kandži.Odjednom, jastreb je odleteo, verovatno da ga zmija nije povredila. Zmija je lagano otpuzala ka najbližem parku – ispričao je Dejvid.

Očigledno da ni jedna ni druga životinja nisu povređene u ovoj borbi, a možda se sretnu ponovo, pa završe ono što su započeli.

(Ljubimci Telegraf/theeastsiderla.com)

The post KAKVA BORBA: Jastreb ščepao zmiju usred Los Anđelesa (FOTO) appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Flamingo poznat kao “Grejter” uspavan je juče zbog komplikacija izazvanih starošću, piše AFP. U zoo vrt je stigao sada već davne 1933. godine.

Grejterov dugogodišnji prijatelj Čili – čileanski flamingo – koji je sada u 60-tim i dalje je vitalan, a osoblje ga sada prati kako bi videli kao reaguje na smrt drugara.

“Grejter je poznat po tome da je najstariji flamingo na svetu i najstariji džinovski flamingo koji je odrastao u Australiji“, rekla je direktorka vrta Elejn Bensted.

“Iako nam je izuzetno žao, morali smo da ga uspavamo. Nikakav medicinskim tretman ne bi poboljšao kvalitet njegovog života”.

Dok flamingosi mogu decenijama da žive u zatočeništvu, u divljini, zbog predatora i nedostatka nege, žive najviše 25 godina.

(Ljubimci Telegraf/Tanjug)

The post Uginuo najstariji flamingo na svetu u 83. godini! appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Lokalni savet je odlučio da ne sklanja jelku četiri nedelje nakon praznika, jer su radnici na granama otkrili gnezno kosa sa tri jaja.

Žan Bison iz gradske uprave je izjavio da su radnici pokušali 20. januara da skinu drvo, ali nakon što su videli gnezdo i prijavili nadležnima, akcija je odložena.

Meštani se sa druge strane raduju što će im jelka i dalje krasiti trg, ali i pružiti dom pticama.

http://www.youtube.com/watch?v=XoHw-v-Ck2A

(Ljubimci Telegraf/telegraph.co.uk)

The post SVAKA ČAST: Nisu hteli da sklone jelku zbog ptice koja je napravila gnezdo (VIDEO) appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Cilj svake vrste je prosleđivanje gena sledećoj generaciji, a kod nekih vrsta kao što su to insekti, su spremni na sve kako bi ovaj zadatak ispunili u potpunosti.

Najčešće kanibalizam se dešava u određenim prirodnim uslovima i okruženjima u kojima ženka ima ograničene izvore hrane, u tom slučaju mužjak pristaje da bude žrtvovan kako bi potomstvo bilo prehranjeno. Suštinski, na ovaj način ženka ima veće šanse za oplodnju, pošto se obezbeđuju neophodne hranljive materije za potomke koje su od vitalnog značaja za njihov dalji razvoj. Najnovija istraživanja pokazala su da se ovakav knibalizam događa kod ne više od jedne trećine životnog ciklusa jedne vrste insekata, odnosno da ne završavaju baš svi mužjaci kao glavni obrok svojih ženki. Zapravo, samo jedna od ukupno 2.000 ispitanih vrsta insekata je pokazala sve vreme kanibalizam.

Tako na primer, ženka cvrčka se tokom parenja hrani njegovim krilima, ali ga ne ubija, već leči rane kako bi on preživeo za sledeća parenja. Ukoliko su izvori hrane ograničeni, ženka traži nevinog mužjaka, odnosno onog sa netaknutim krilima. U slučaju da ima hrane u izobilju, onda ne pravi razliku i ne pokazuje znake kanibalizma.

Mužjaci pojedinih vrsta mušica pate malo više tokom parenja od ostalih, jer ženka tokom tog procesa sisa njihovu krv sve dok se njegove genitalije totalno ne odvoje od njegovog tela i ostanu njenoj utrobi.

Iako se čini groznim, na ovaj način ženka sprečava da je drugi mužjak oplodi.

Ženka pauka vuka, na primer, pribegava kanibalizmu samo ako nema drugih opcija. Ukoliko nema hrane, radije će potražiti zrikavce, nego što će pojesti mužjaka.

Ženka crne udovice će pribeći kanibalizmu tako što se on mora postaviti ispred njenih očnjaka.

Na primeru drugih životinjskih vrsta još jedan slučaj kanibalizma je zabeleženkod zelene anakonde, koja se pari u klupku više mužjaka, a da bi osigurala potomstvo, uvek jednog od njih mora da pojede.

(Ljubimci Telegraf/animals.pawnation.com)

The post SEKSUALNI KANIBALIZAM: Zašto ženke insekata ubijaju mužjake posle parenja? appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Njihov vid funkcionište po principu odbrane. One, kao i svi manji sisari brže reaguju od ljudi, jer moraju da se kreću veoma brzo kako bi pobegli od predatora.

Ovo uključuje i brzinu kojom njihov mozak doživljava svet oko sebe, odnosno ukoliko recimo vide senku orla, automatski je shvataju kao potencijalnu opasnost.

U poređenju sa ljudima, zahvaljujući poziciji očiju, njihov vidokrug je mnogo veći od ljudskog koji se kreće do 90 stepeni.

Oči kod sisara obično imaju sličnu strukturu, odnosno jabučicu koja se sastoji od irisa i zenice, koje se skupljaju i šire, u zavisnosti od inteziteta svetlosti.

Mrežnjača oka se sastoji od fotoreceptora, odnosno štapića, koji služe za snalaženje po mraku i čepića, koji služe za snalaženje po danu.

Veverice su uglavnom dnevne životinje koje većinu svojih aktivnosti obavljaju dok ima dnevnog svetla. Razlog tome nije što su slepe noću, već je previše mračno za njihov glavni odbrambeni sistem – oči.

Noćne životinje uglavnom imaju krupne oči sa uzanom zenicom, čiji oblik im pomaže da filtriraju svetlo. One su, ipak,  specijalizovane i za noćni režim i imaju mehanizam koji se naziva tapetum. Tako je i kod veverica.

Za razliku od mačaka koje koriste isti mehanizam i kojima usled toga u mraku svetle oči, veverice, sa druge strane, imaju manje oči sa okruglim zenicama, koje ne zadržavaju svetlo tako dobro kao mačke. Ali pošto i veverice imaju razvijen taj mehanizam, receptori im omogućavaju da opaze pokrete u svojoj okolini neverovatno dobro, kao i senke predatora na zemlji čak i po noći.

(Ljubimci Telegraf/animals.pawnation.com)

The post VEVERICE VIDE I U MRAKU: Priroda ih obdarila kako bi se sačuvale od predatora! appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Vozači takođe znaju da mogu da uštede gorivo tako što će pratiti veliki kamion, jer on razbija i gura vazduh oko sebe praveći delimični vakuum, te vozilo iza kamiona nailazi na znatno manji otpor.

Kako kaže istraživač sa Kraljevskog veterinarskog koledža Stiven Portugal, ptice su ovaj zakon fizike shvatile mnogo pre ljudi.

Portugal i njegov tim postavili na ptice iz jata ćelavih ibisa uređaje za praćenje nalik na GPS i akcelerometar, odnosno merač ubrzanja za praćenje zamaha krila. Rezultati su pokazali da ptice koriste vrhove krila ptica ispred sebe, koje prave vazdušnu struju, i tako se uzdižu.

Foto: wikipedia.org/Nikunj vasoya

Naučnici su pretpostavljali da ptice nalaze neke prednosti leta u latiničnoj V formaciji, ali još niko nije shvatio mehanizam, kojim bi to moglo biti zabelženo.

Uz pomoć austrijske grupe za zaštitu “Valderaptim” i njihovih letelica sa mikrosvetlima, britanski naučnici su pratili migraciju ptica u Italiju. Uređaji za praćenje bili su toliko precizni da su u stvarnom vremenu beležili poziciju i brzinu svake ptice u jatu, dok je akcelerometar slao informacije o tome kojom brzinom i jačinom ptice zamahuju krilima.

Naučnici su zatim napravili simulaciju njihovih kretanja na kompjuteru. Profesor Džim Ašervud kaže da je bio impresioniran time kako je svaka ptica bila u stanju da “odgovori” na pokrete ptice ispred nje i da iskoristi mnoge zakone fizike, odnosno dinamike fluida.

Naučnici sada planiraju da istraže – na koji način ptice odlučuju ko predvodi jato na njihovim godišnjim migracijama širom Evrope.

http://www.youtube.com/watch?v=oyCS1cT-P5k

(Ljubimci Telegraf/Srna)

The post REŠENA ZAGONETKA: Ptice lete u formaciji latiničnog slova V kako bi uštedele energiju! (VIDEO) appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Ova ptica, koja je zbog svojih sposobnosti dobila nadimak “007″ je uspela da reši ceo zadatak u kome je prvo uzela štapiće kojim je izvukla kamenčiće iz tri kaveza, koje je potom ubacila u jednu kutiju, usled čije težine se otvorila i vrana je tako dobila željenu hranu.

Istraživači su potpuno fascinirani kako je vrana uspela da bez mnogo muke sve shvati i reši sve postavljene testove.

Uostalom uverite se i sami …

http://www.youtube.com/watch?v=AVaITA7eBZE

Vrane su se inače u mnogim istraživanjima pokazale kao izuzetno inteligentna bića, što su i dokazale i sledećem primerom – vrane koje žive u gradovima sakupljaju lešnike sa drveća i stavljaju ih na put kako bi ih automobili svojim gumamam raspolovili.

Kada strpljivo sačekaju da se svetlo na semaforu promeni, vraćaju se na ulicu i pokupe otvorene lešnike.

(Ljubimci Telegraf/huffingtonpost.com)

The post REŠILA NAJTEŽI ZADATAK IKADA: Ova vrana je najpametnija ptica koju ste videli! (VIDEO) appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Šimpanza dolazi iz Konga i njeno ime Vunda na tom jeziku znači “blizu smrti”. Upravo u takvom stanju je pronašla Džejn Gudal, koja ima institut za rehabilitaciju šimpanzi.

Kao jedna od žrtava nelegalne trgovine životinjama, Vunda je bila premršava i veoma bolesna, živela u uslovima koji su nezamislivi za jedno živo biće. Bile su potrebne godine oporavka i posvećenosti kako bi preživela i bila ono što danas jeste. Bila je to bitka sa vremenom, koja se srećom završila sa pobedom.

Džejn Gudal je stvorila prostor koji šimpanzama omogućava bezbedan život koji nije ograđen žicama i kavezima. Na ovom ostrvu će život nastaviti i Vunda, zajedno sa još 15 životinja.

Trenutak kada je dovedena na ostvo, puštena iz kaveza, ona je ustala, osluškujući misteriozne zvuke divljine i miris slobode. Potom je usledio najemotivniji trenutak, kada je Vunda ustala i samo zagrlila Džejn, govorom tela koji je značio “Hvala ti za sve”.

Pogledajte ovaj video koji vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim:

http://www.youtube.com/watch?v=xAQPUEW2rsk

(Ljubimci Telegraf/dailymail.co.uk)

The post “HVALA TI ZA SVE!”: Pogledajte kako se šimpanza zahvalila svojim spasiteljima! (VIDEO) appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Ako posmatrate njihov let u usporenom snimku,teško se uopšte uočava da je u pitanju robot, a ne recimo pravi galeb.

Nemački inženjeri koji su projektovali ovu “robopticu”, po uzoru na galeba, 2011. godine su proizveli i robota vilinog konjica koji je prema njihovim rečima fenomenalan.

Kako prenosi britanski Telegraf, inženjeri za sada nemaju planove da prave jato ptica, ali ko zna šta se može dogoditi u daljoj budućnosti.  Umesto toga, oni koriste ova njihova robotska istraživanja i rad kako bi pomogli proizvođačima automobila oko njihovih novih modela.

Osim koristi koje mogu imati u auto industriji, nije pomenuto koje koristi još može biti od ovakvih mašina.

Kako izgledaju roboti ptica možete pogledati na ovom video prilogu:

http://www.youtube.com/watch?v=W6hN2iO2VA4

(Ljubimci Telegraf/telegraph.co.uk)

The post I TO JE MOGUĆE: Roboti vilinog konjica i galeba koji stvarno lete (VIDEO) appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Polarni medved – Norveška

Nema puno mesta u svetu zbog kojih morate da nosite oružje sa sobom kada napuštate grad. Međutim, za grad Slalbard u severnom delu Norveške će vam biti potrebno. Inače u nasevernijem i najhladnijem delu u ovoj zemlji, svaki posetilac po zakonu je obavezan da nosi pušku u slučaju da naleti na polarnog medveda. Na pola puta između Norveške i Severnog pola, Svalbard je arhipelag crnog kamena, snega i glečera okruženih santama leda.

Teško je poverovati da neko živo biće obitava u ovim surovim uslovima, ali prema poslednjih podacima ovaj grad i njegova okolina je dom za oko 3.000 polarnih medveda. Možete ih videti ako se vozite brodom, a mnoge kompanije nude izlete i ekspedicije u ovom gradu. Norvežani preporučuju ture sredinom leta, a iznajmljivanje puške košta oko 30 dolara, dok se dozvola za nošenje oružja dobija od guvernera ovog grada.

Foto: buffalo.com

Los – Švedska

Ova zemlja ima više mostova po kvadratnom kilometru nego li bilo gde drugde na svetu. Uprkos naporima švedskih lovaca, oko 250.000 losova i dalje luta njihovim šumama. U jesen često dolaze i do gradova. Jedan od najboljih mesta na kojima se mogu videti jeste Bergslagen šuma, dva sata vožnje od Stokholma. Lokalno stanovništvo preporučuje da ako želite da vidite losove morate ići u avgustu, septembru.

Foto: wikipedia.org/bcameron54

Ris – Španija

Manje od 250 risova je preživelo u divljini, a trenutno ih najviše ima u mediteranskim šumama u Andaluziji i u blizini nacionalnog parka Donana. Ako planirate da ih vidite, morate da provedete i po nedelju dana u jednom od dva nacionalna parka u Andaluziji. Ukoliko se ris ne pojavi, možete videti jelene, divlje svinje, spektakularne ptice, beloglavog supa, muflona, orlove, pa možda čak i flamingose.

Foto: wikipedia.org/Calibas

Bizon – Poljska, Belorusija

Na granici između severoistoka Poljske i Belorusije, Bjelovješka šuma je dom divljih bizona. Oko 450 ogromnih zveri živi u ovom nacionalnom parku, koje možete videti i zimi na snegu i leti kako pasu travu na livadama. Šuma je takođe dom divljih svinja, vukova, riseva, dabara, srna, ali je ipak bizon definitivno najveća atrakcija.

Foto: wikipedia.org/Michael Gäbler

Muflon – Korzika

Korzika pruža utočište za jednog od najlepših evropskih planinskih sisara – muflona. Ove divlje endemske vrste ovde se najčešće mogu naći u borovim šumama.

Foto: wikipedia.org/Volker.G

Mrki medved – Finska

Delovi nenaseljenih tajgi duž granice Finske sa Rusijom najbolje su mesto u Evropi gde se može videti mrki medved. U leto možete videti čak i 20 medveda u jednoj noći u rezervatu za divlje životinje. Ženke se sa svojim mladuncima pojavljuju u junu, a mužjaci su uvek u pokretu. Najbolje vreme za posetu Finskoj, ukoliko želite da vidite mrkog medveda je od maja do sredine avgusta.

Foto: wikipedia.org/ Quadell

(Ljubimci Telegraf/cnn.com)

The post SAFARI U EVROPI: Losa možete videti u Švedskoj, polarnog medveda u Norveškoj, a bizona u Poljskoj appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Amerikanka Nensi King obožava svoju hobotnicu Oli, ali od dana jedan je shvatila da će morati u potpunosti da joj se posveti.

- Hobotnice su zaista inteligentna stvorenja koja vole da istražuju i komuniciraju, a Oli je osmislila igru sa predmetima u akvarijumu – izjavila je za AP vlasnica hobotnice.

Ona dodaje da su hobotnice životinje koje mogu biti zabavne, ali zahtevaju vremena, prostor i novac.

Deniz Vatli iz Atlante, trenutno čuva dve hobotnice, i on kaže da je najbitniji akvarijum, koji mora imati dobar poklopac, jer su hobotnice poznate kao životinje koje “lako beže”.

Foto: wikipedia.org/albert kok

Hranjenje hobotnice, prema rečima nekoliko vlasnika ovih životinja, može biti komplikovano i skupo, jer im hranu ne možete sigurno naći u obližnjem pet šopu.

Hobotnice se najčešće hrane škampima, dok stručnjaci ističu da svakako mogu da im se daju i živi morski plodovi.

Čak i ako određeni vlasnici obezbede najbolju moguću negu i potrebe za hobotnice, Katarina Harmon, autorka knjige o hobotnicama, kaže da ove životinje nikako ne mogu biti dobri ljubimci.

- Ovo su veoma inteligentne životinje, ali im lako dosadi određena sredina. Jedna studija je pokazala da hobotnice u malim akvarijumima, pokazuju znake uznemirenosti, a neke su sklone samopovređivanju – ističe autorka u svojoj knjizi.

Ukoliko planirate da čuvate hobotnicu u akvarijumu, znajte da ona u takvim uslovima može živeti samo nekoliko godina.

(Ljubimci Telegraf/AP/mnn.com)

The post INTELIGENTNE I ZABAVNE: Mogu li hobotnice da budu dobri kućni ljubimci? appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Uništavanjem njihovog staništa i sve češćim lovom, lemuri su trenutno najugroženija grupa sisara na svetu.

Petogodišnja politička kriza na ostrvu Madagaskar, jedinom mestu gde su nastanjeni lemuri, pogoršali su situaciju za ove životinje, naglašavaju stručnjaci.

- Istrebljenje će početi uskoro, ako ne krenemo da rešavamo problem – rekao je Kristof Švicer, vođa  istraživanja koji je sa svojim timom od 19 naučnika izradio hitan plan za očuvanje lemura.

Prema njegovim rečima, samo jedan ciklon ili bilo koja druga nepogoda može da izbriše populaciju lemura.

- Nisu samo prirodne nepogode opasne, tu je i lov na ove životinje. Svako ko odluči da krene u lov na lemure doprineće nestajanju ove vrste sa zemlje – naglasio je Kristof.

Foto: sxc.hu/darrendean

Kako bi zaustavili izumiranje lemura, tim je identifikovao 30 prioritetnih lokacija na kojima bi mogli da se izgrade rezervati za ove životinje.

- Naša istraživanja su pokazala da ukoliko se rezervati postave na određenim mestima, oni bi mogli da se finansiraju od eko-turizma – tvrde istraživači.

Lemuri su najprimitivnija vrsta primata, manje napredna od majmuna i ljudi. Hrane se lišćem, voćem i insektima. Pojavili su se pre oko 62 miliona godina, ne dugo nakon izumiranja dinosaurusa.  Napredniji primati nisu stigli nikada do Madagaskara, što je omogućilo lemurima da ovde napreduju i evoluiraju.

(Ljubimci Telegraf/independent.co.uk)

The post POSLEDNJE UPOZORENJE: Lemuri izumiru! (FOTO) appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Brojna istraživanja pokazala su kako ljudi koriste svoje oči kako bi prenele određena osećanja, ali se malo toga zna o tome kako  ptice koriste oči radi komunikacije sa drugim pticama.

Novo istraživanje tvrdi da čavke, koje se mogu naći u Evropi, zapadnoj Aziji i severnoj Africi koriste “oči u oči” komunikaciju kako bi zapretile drugoj ptici da se približi njenom gnezdu.

Ovo je prvi put da su naučnici otkrili da i ptice, pored primata, mogu da koriste svoje oči radi komunikacije. Čavka je inače jedna od najmanjih ptica iz porodice vrana, a prepoznatljive su po perju crno-sive boje, svetlijem trbuhu i belim šarama.

Foto: wikipedia.org/ John Haslam

Za razliku od vrana koje imaju tamnu boju očiju, čavka u prvoj godini života ima plave oči, a boja se postepeno menja u braonkastu, zatim vremenom prelazi u svetlo sivu, skoro belu boju.

Gabrijel Dejvidson, vodeći autor studije, napravio je eksperiment sa pticama, tako što je u gnezdu čavke instalirao četiri različite fotografije ptica i kameru kako bi se pratile reakcije drugih ptica.

Jedna je bila fotografija crne ptice, druga je samo imala oči koje podsećaju na čavku, treća je imala lice i oči čavke, dok je poslednja imala lice čavke sa crnim očima.

Naime, video snimci su pokazali da sa očima čavke odbijaju druge ptice da se približe gnezdu. Na osnovu toga, naučnici su zaključili da ove  ptice koriste svoje oči kako bi poslale poruku “upozorenja”.

(Ljubimci Telegraf/mnn.com)

The post NOVO OTKRIĆE: Čavke komuniciraju očima i tako upozoravaju druge ptice (FOTO) appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

“Ta rodjenja predstavljaju nadu za opstanak vrste. Od 56 zoo vrtova na planeti koji drže azijske lavove, samo osam ženki može da ima mlade”, rekla je veterinarka zoološkog vrta Melani Berte.

Otac lavića Teža, rodjen je u vrtu u Bristolu i ima pet godina, a majka Šiva je rodjena u Bezansonu i ima osam godina. Oni su par od aprila 2013. godine.

“Izolovali smo majku i decu. Ona je veoma brižna prema njima. A otac može da ih gleda i njuška kroz rešetke ograde, i čini se da ih prihvata”, dodala je Melani Berte i navela da će srećni tata direktno stupiti u kontakt s decom za mesec dana, a prethodno će biti dobro nahranjen da ne bi mislio da su mu deca plen.

Muzej u Bezansonu je jedna od retkih kulturnih državnih ustanova u Francuskoj koji drži žive primerke životinja.

Veterinarka je navela da u svetu sada ima tek 350 azijskih lavova u divljini i oko 100 u zoološkim vrtovima u Evropi.

Azijski lavovi su inače lakši od afričkih rodjaka, ali su podjednako agresivni.

(Ljubimci Telegraf/Beta)

The post NADA ZA OPSTANAK VRSTE: Rođena tri azijska lavića! appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Kada su ga tek pronašli još je imao delove membrane i ljuske po telu. Uporno su tražili gnezdo odakle je ispao, ali nisu uspeli da ga lociraju.

Foto: Imgur

Ptičice jedu mnogo! Morali su da ih hrane na svakih 30 minuta 14 sati dnevno. Davali su im crve, insekte i tečnu formulu za mladunce ptica. Za razliku od sisara, koji se hrane na određeno vreme, ptice se ne hrane noću.

Foto: Imgur

Pošto je bilo nemoguće da odrede kog je pola i kojoj vrsti ptica pripada, odlučili su da joj daju žensko ime Knedlica. Za samo nekoliko dana su počela da su joj se razvijaju krila.

Foto: Imgur

Kako navode dalje na sajtu, čak i sa lošom koordinacijom i poluotvorenim očima, ova ptičica je nuždu obavljala pored improvizovanog gnezda, koje nije prljala. Već sedmog dana, u toku noći joj je otpalo paperje i sada je već izgledala kao prava ptičica!

Foto: Imgur

Uskoro je dobila i drugačije gnezdo, sa više materijala za istraživanje. Napomenuto je da bila oduševljena, iako možda i ne izgleda tako.

Foto: Imgur

Već 22. dana je dobila novo okruženje i povremeno su je iznosili napolje, kako bi se navikla na sunce, vazduh i druge ptice koje su letele okolo. Neke su i dolazile do njenog kaveza, a sve ovo je veoma važno za njenu socijalizaciju.

Foto: Imgur

U ovom periodu je promenila ishranu i više nije davala da je oni hrane, već je to radila samostalno, što je bio dobar znak njenog odrastanja. Perje joj je već imalo šare koje će joj omogućiti kamuflažu u prirodi.

Foto: Imgur

Zbogom Knedlice! Posle 36 dana, došao je i trenutak da je puste da živi slobodno. Pošto je prethodni dan padala kiša, odlučili su da je pravi momenat da je puste, jer će imati dovoljno hrane i vode. Kada su joj otvorili vrata kaveza, bez razmišljanja je odletela na drvo!

Foto: Imgur

Ovaj humani spasilac ptičice je napisao i šta treba da uradite ukoliko i vi pronađete ovako malog ptića, gde je objasnio da bi najbolje bilo da ga vratite u gnezdo.

Postoji mit i da ukoliko ga dodirnete, majka će ga odbaciti zbog mirisa čoveka. Ne pokušavajte ovo kod kuće! Ovo nije vodič, već samo prikaz neverovatnog razvoja i rasta ove ptice. Rehabilitaciju bi trebalo da vodi samo stručno lice, upozorava on.

(Ljubimci Telegraf/Imgur)

The post NEVEROVATNA FOTO PRIČA: Ptić ispao iz gnezda, čovek ga othranio i pustio na slobodu! appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.

Prema narodnom verovanju na taj način se priziva proleće i berićet u selu. Inicijator obnove ovog običaja Srđan Popović iz Gornjeg Striževca kaže da konje na Todoricu jašu mladi neoženjeni muškarci za koje je jahanje neosedlanih konja u prošlosti predstavljalo svojevrstan ispit zrelosti.

“Postojala je legenda o mitskom biću polu-konju polu-čoveku, koji je dolazio u sela i odvodio mlade i lepe devojke. Da bi sprečili nestajanje devojaka momci su tog dana jahali neosedlane konje kojima je davana pogača koju su delili sa jahačem kako bi sprečili da im devojke odvodi to mitsko biće” kaže Srđan Popović.

Prema njegovim rečima, ovaj običaj je vekovima održavan, ali je pre oko 30 godina zamro, a pre pet godine je obnovljen.

“Trenutno u selu ima svega četiri konja, od čega su dva moja, ali verujem da će narednih godina biti više konja na Todoricu”, ispričao je Popović.

Mladići obučeni u narodne nošnje na konjima galopirali su selom, a na kraju su izvodili i razne akrobacije na konjima. Najmlađi konjanik, desetogodišnji Ninoslav Savić kazao je da mu je kod jahanja konja bez sedla teško jedino da uzjaše.

“Nije lako da se jaše ali ja znam. Jašem od četvrte godine, naučila su me moja starija braća Vladimir i Miloš”, kaže Ninoslav.

Ovu manifestaciju koja iz godine u godinu okuplja sve veći broj posetilaca podržala je opština Babušnica i Turistička organizacija Babušnice. Direktor TOB-a Milan Stamenković kaže da je reč o jedinstvenom običaju koji na ovaj način treba da se sačuva.

“Ovo je praznik ovog sela koji se obeležavao vekovima, obnovljen je pre pet-šest godina i iz godine u godinu sve veći broj posetilaca na Todoricu dolazi u Gornji Striževac”, kaže Stamenković.

(Ljubimci Telegraf/Tanjug)

The post PONOVO SE JAŠU NEOSEDLANI KONJI: Prema narodonom verovanju tako se priziva proleće i berićet! appeared first on Ljubimci - Telegraf.rs.